Bele ruže

Na srcu mome k'o in plodnoj bašti Gde cvetove štite od vetrova jele Iznikoše lako prelepe i čedne Uz blagoslov božji dve ružice bele. Od njihovog trnja ubodi ne bole A njihove latice k'o melem su rani Biće moje sve dok ne počnu da vole Dok se na ogradi lopov ne pojavi. Promeniće baštu moje bele ruže Al' njihovo mesto neće biti prazno Kad pogledam stablo gde su procvetale In meni će srce da zaigra snažno! ------------- ------------- ----------- I dođoše momci, oteše mi ruže Ali se umešaše neke dobre vile Pa kad mi se vraćaju za ručice vode Čupave i mirisne male karanfile!