Bez tačke

Sve poče u sekundi mog prvog plača kad osetih snagu azota i kiseonika a moja pluća ne behu tada jača od mehura pene u čaši lošeg pića... Sve poče kad svezaše mi čvor na pupku i moja koža izgubi svilenkast sjaj smotaše me u belo kao pređu u mekom klupku a beše proleće, tek što je prošao maj... Sve poče kad me zapojiše veštačkim mlekom i zaljuljaše me da mi se mozak zamuti ta mi se prošlost čini tako dalekom a bila je nagoveštaj neminovnoj mi smrti... I sve poče onda kad prvu reč izustih grešeći i saplićući jezik o prve mlečne zube i kao dete kad prvi uzdah ispustih pomirih se da tako mora da bude... Sve poče onda kad shvatih da život ima svoj kraj Isti kao i kraj na putu zgažene mačke koraknuh napred no ne nađoh obećani raj nego svršetak koji ostaje bez tačke...