Budilnik

Dok se suton crveni spuštao na brda I sunce odlučilo da se dana kloni, Ja rešila malo da postanem luda Pa navila budilnik da mi stalno zvoni. Hoću da me budi i danju i noću da mi zvoni in ušima i mira mi ne da I da me podseća na ono što hoću Da uhvatim pticu što me stalno gleda. Navila sam sinoć budilnik da zvoni Treba meni nešto da mi pažnju drži Nešto da me vuče i stalno me goni Da iz mene izvuče sve do same srži. Osećam da tamo ima nečeg dobrog I jakog i snažnog što još mogu dati Ko kad ribar hoće da iz mora modrog Ajkulu izvuče i za rep uhvati. Sad spavanja nema, rešila sam...eto... Jutra će mi lenjost da vežu in čvor Nema mraka...samo, veselo i svetlo Ne dopuštam sebi neki izgovor. Isplešću i mrežu od mornarskog konca Pa ću ulov celi staviti in reči, Na knjigu ću mala da okačim zvonca Da in njoj sve zvoni, klepeće i zveči!