Gutači vatre

U paradi hodamo ćutke, jer se jedino tako i može U džepovima držimo ruke, dok posmatrači se okolo množe Pored nas prolaze luksuzna kola sa sedištima od crne kože Vozači imaju teleće vratove i na rukama najskuplje satove. Pored njih kurve, što nemaju ime, iz silikonske srpske doline. Ispred parade, mažoretkinje, vrte dugačke bele palice Nose suknjice, čizmice, kape i drže na desno prelepe glavice... Mlade im noge gledaju lovci, sa diplomama master neznalice. Sa dezenima šahovskih tabli, za njima klovnovi u kostimima Tršavih perika u raznim bojama razgovaraju u sinonimima. Bubnjevima se razvija buka, orkestar nešto bez veze svira Uz znoj i muku gradismo domove, ali odavno nemamo mira Sad nam u život nepravda dira, i ova parada je jadna satira. Na začelju se nešto dešava, gore krugovi kao iz pakla U vazduhu se rupa otvara, đavolja snaga narod dotakla. Prvo će nestati oni poslednji, čija je volja od stakla tanja Beše im svejedno možda do juče, probudiše se zadnjega dana Potkupiti ih postade lako, za njih je cena prilično mala. Od repa poče nešto da gori, paradom ništa da se zaori Nema kod ljudi ni malo volje da se promeni nešto na bolje... U toj apatiji svi se sagosmo i polegasmo na vrelu ulicu Podeliše nam vode po flašicu i zabaciše svakom po udicu Odvukoše nas sa te parade i sav naš revolt odjednom stade. Plaše nas pepelom, ognjem i žarom što ih uvezoše crnim kanalom. Onog što ode za boljom hranom javno proglasiše bednom budalom, A sebe, pametnim, od Boga danim, za ovu rulju Svetim Gralom. Pokazuju nam evo već noćima, gutače vatre s crvenim očima. Sami je pale i raspiruju, svađaju, ubijaju i drogu diluju. Onda je gutaju i trag joj skrivaju, zavedu gomilu, pa onda siluju.