Ja imam život

Ja nemam bulevar, Ulicu svetlu, Šetalište Niti park... Ja imam sokače, Prašnjavo... Tesno... Gde noću caruje mrak... Ja nemam stan Sa prostranom terasom I lampione na njoj... Ja imam kućerak, Dvorište s plotom, Za mene najlepši dom... Ja nemam pudlicu Belu ko sneg Na jastuku svilenom, mekom... Ja imam Šarova Što laje na zvezde I juri mačke rekom... Kod mene ne dolaze Nedeljni gosti Sa vinom kao poklonom, U moju kuću Ulaze komšije I piju rakiju pod ikonom... Meni je dovoljno Prostranstvo zeleno, Somotom posipan gaj, Smaragdni potok, Mirisni borovi, Šipražjem zarasli raj! Ja ne bih umeo Da hodam gradom U ritmu ulične buke, Gde bih se na smrt Prepao sirena, Il neke još gore muke... Ja imam slavuja Što me iz šume Ujutru pesmom budi I šarenog pevca Što kukurikanjem Čupa mi dušu iz grudi... Kod mene nema Nervoze i dosade, Pa ni apatije teške Jer ja u zoru Krenem razdragan Pa prođem Šumadiju peške... Ja imam život, Živim ga polako... Kopam, žanjem i plastim... A onda nedeljom Odmorom slatkim U hladu lipe Sebe počastim!