Krivi smo

Pre nego što sudija udari čekićem u sto i pročita presudu bez prava na žalbu, osumnjičeni je već mrtav... Porota rešava ishod sa opravdanjem da deli pravdu i možda prevagne glas ekoga ko je previše mutav pa njegovo"ne" zazvuči ko "da" dok šapuće sebi u bradu. Pre nego što sudija udari čekićem o sto svi vučemo sudbinu kao nanogicu kroz svet u svom kavezu... A mali dželat u uglu gleda u svoje ruke... On i ne zna za vreme koje taloži naše muke dok se penjemo lestvicama sa kojih ćemo pasti. Neće nas sedi sudija ubiti, on nas jedino može spasti... Ali, pre nego što, On, čekićem udari u sto i pokaže rukom na koju ćemo stranu, ispred nas će i neki manje krivi u red da stanu... A mi ćemo ko i uvek što su radili poput nas, ljudi, psovati život koji je prošao i zbog kojeg nam se sad sudi, krivi što smo tražili više dok su padale plodne kiše i što smo psovali sunce dok smo živeli dan.