Ljubav je svuda

Ako te ljubav mimoišla, nekad u velikom luku i godine odlazile k'o prazni brzi vozovi, ne daj da te i danas, misli ka očaju vuku, sa smehom ih dočekaj i sreću sebi prizovi... Pogled ka sebi usmeri, u svoju dušu zaviri, prihvati sve svoje mane i sebe od srca zavoli, neka te to što vidiš, više od svega zadivi, tom sjaju iz tvoje duše, da niko ne odoli... Kupi za sebe buket najmirisnijeg cveća, ispred ogledala stani i sebi ga pokloni, seti se da negde i nekad, čeka te tvoja sreća, i čovek, koji baš sada, iza ogledala stoji... Nikad' ne reci "nikad", bog za nas planove pravi, možda u teškom poslu nekada izgubi niti i on se nekad zabuni i nehotice pokvari spisak, u kome, nas je, negde, trebalo biti. Možda ti se učini, da svi su okolo voljeni, da Valentinovo danas samo za njih dolazi Pticama, travi, cveću, sunčani dani su dovoljni, i zaljubljeni vetar što ih u prolazu pomazi.