Maštarije

Ne pitajte gde sam i šta radim, S vetrovima moje srce luta, Čas sam negde na morskom talasu, Čas na mostu, blizu, preko puta... A već sutra gde srce odluči, Možda dan ću da provedem kući. Misli moje ko nemirne laste, Čas in gnezdu, čas na tankoj žici, Svaki dan mi uzbuđenja traži, Među ljude ili na litici... Moja mašta, drugarica verna, Prati mene ko zvezda severna. Evo danas, in prozoru magla, Rosa hladna po ružama pala. Ja zažmurim...in ljuljašci ležim Ispod palme...s čašom hladnog čaja, Kroz lišće me sunce meko mazi, Goli pesak sunča se na plaži! Sad na moru...juče in prašumi, Zelenilo još mi je na koži... Lišće vlažno...vodopadi beli, In pogledu smiraj se taloži, Kiseonik dok nozdrve cepa, In zasenku orhideja cveta... A već sutra na kamili jašem, Žute dine, ne vidiš im kraja... Obući ću pustinjsko odelo I misliću- divnog doživljaja- Čak će možda pustinjsku oluju Uši moje in trenu da čuju! Kako su mi divna putovanja, Tamo ljude mnogo dobre srećem... I vama ću o njima pričati Kroz stihove, if bude sreće... Reči mogu, što stvarnost ne stvara... Mašta vrata lepote otvara!