Mišolovka

Noći su mi potamnele, nikad crnje nisu bile Po plafonu svu noć plešu s onog sveta crne vile Kroz iglene uši gvirim, san ne mogu da udenem Osećam, da telo kopni, a duša mi noćas vene. Pun je mesec zaglavio u prozorsko okno lice Ne čuje se bat koraka niti pesma noćne ptice Na tavanu nešto šušti, slepi miši kolo vode Iz nutrine svoje slutim, reči što bi da se rode. Pokrivam se preko glave i jastukom uši stišćem U mozgu mi šumorenje ko da gazim suvim lišćem Vezali se u čvorove prsti svikli na olovku Zgnječila me ova pesma u čeličnu mišolovku. Koprcam se, otimam se, ali ništa mi ne vredi Kosti lomi, meso melje i crvenu krv mi cedi Preživim li pesmu ovu, ista više neću biti Utkaće u sebe, kučka, sve životne moje niti.