Moje haljine

Sve moje haljine iz mladosti Plešu u ritmu veselih koraka, Preskačući leta i jeseni Cupkajući od zime do proleća Lepršave, tanke i prozirne, Vunene i teške... Zimske... tamnosive... U roze sam veselo, čedno dete bila Vrtela se oko mene poput ringišpila, Belom sam se ko zastavom nekome predala I sa njime gnezdo sa ptićima svila, Crvenom sam pokazala koliko sam zrela U njoj sam se radovala, procvetala cela, U plavoj sam mudrost svoju smelo pokazala I po koju pametnu nekome kazala, U crnoj bi zaplakala, nekog ožalila U rubove emocije ponekad sakrila... Sve su moje haljine deo duše moje U ormanu svaka čeka neko vreme svoje Neke su izgubile nekadašnje boje A nekima ne priliči da mi dobro stoje... Crvena i bela... Pogotovu roze Ne pristaju uz teksturu smežurane kože Ali ipak ovde su, nekad me podsete Da u njima plesala sam ko nezrelo dete... Sve moje haljine mirišu na mene Mirišu na maline i na uspomene...