Ne pričajte mi tajne

Posvađala se tajna s' iskrenim jezikom mojim U grudima je skrivam, al' ona napolje hoće Uvek je za mene bila slatko i zabranjeno voće Čuvala sam je dobro jer iza svojih reči stojim... A onda tajna počela nekako da me golica Iz misli nikako neće u zapećak da se vrati Ponekad se penje uz grlo, čak do usana svrati U zadnje vreme me budi k'o stara budilica... Gde si krenula, tajno, pitam je dok razumom vladam Ona se raduje što će nekoga da obeščasti Dok drugi jedva čeka da njome se počasti Gutam tu knedlu ko stenu, da je zadržim se nadam... Ne pričajte mi tajne... Te crne, mistične priče Nema u meni mesta u kojima ću da ih skrijem Sama sa sobom ne umem sa tajnom bitku da bijem Pa je uvek ispljunem pre nego što počne da viče... Tajne nisu za mene, istinom se jedino vodim Ne umem da ih skrivam i da se pravim što nisam Da nešto zbog njih zažalim ili se njima hvalisam Bez vaših tajni - molim - htela bih kroz život da hodim!