Ovo je pesma o grehu

Ovo je pesma o grehu, koji se desio jednom, iza zavese teške, u sobi tri sa tri; U toj se pesmi, dvoje, do tada videli nisu, to dvoje, tada smo bili, usamljeni, ja i ti. Sretoh te večeri kobne, u meni javi se žudnja, ni sama ne znam zašto poljubih nežno ti vrat; Sa prvim zalaskom sunca, zamirisa mi ljubav na klas zumbula plavog što razvi prolećni cvat... Između mene i tebe ničega nije bilo, osim kože što gori na znoju tela dva; Strast što se jednom desi o kojoj samo smo snili i koja nas je dovukla još malo pa do dna. Iskušenje, kom nismo, odolet' nikako mogli, dok su gitare noćne note zanosne plele; U plesu su nas zatekle grimizne zvezdane vile, skinule maske morala što nisu nikako smele. Ovo je pesma o grehu koji počinili nismo, jer nismo ni bili svesni kako se uopšte zbio; Opijeni jedno drugim u zanosu nekom bismo, dok se na nebu mesec od stida za oblak krio.