Ples života

Skinula je sivi mantil težak od umora I izula s nogu tesne slutnje i nemire, Pa obukla tanku, belu suknjicu od svile I postala igračica ljubavi i bola. Na daskama pozorišnim žrtvujući sebe Započela ples života ko da je poslednji Njeno malo, krhko telo, oklop ovaj bedni Krije ispod kože nešto što iznutra grebe. Odbacila predrasude, pa je telo srne Obasjala svetlošću što pamet oduzima, Pokret svaki srce lomi i mozak prožima Virtuozno skidajuć sa sebe misli crne. Pa staklena silueta ko dijamant blista Rasprsla se in tom sjaju in dugine boje In trenutku ovom svetom niko ne zna bolje Da je igra balerine snažna , ljubav čista. Ples života ona pleše, deli se na pola Tanak struk joj in životu telo održava, Lice osmeh na usnama jedva zadržava, Ali igra svoju igru ljubavi i bola.