Posrnuće

Prosvetli me zvezdo što zracima sjajnim ponekad kroz granje ogreješ i mene, ne daj da mi pesma po rođenju svene, da se nekom rime učine očajnim. Nego da se vinu iznad ovih senki što pritišću moja mnogobrojna leta, da se oslobode provincijskog geta i da mi se vrate kao doajenki. A ja ću zauzvrat da se hranim nadom koja mi je davno dala jaka krila, pomogla da počnem sa kratkom baladom a onda je pesmom mojom gusarila... Pa me sada strofe ka ponoru vuku, a malo je onih što pružaju ruku.