Pred spavanje

Kada tamna noć se spusti, na sećanja u samoći, u toj tami kao zvezde, zablistaju tvoje oči... Svaki kutak, oboji se, plavetnilom ozvezdanim, pa se dan u punom svetlu, u tom mraku meni javi. Ja pogledom tad' pokupim, svu tu srmu s' tavanice, i smotam je kao gnezdo, da uspavam besanice. One kao ptići traže, da u kljun im nešto stavim, umirim ih i ununim stihovima izmišljanim. Iz pesama, k'o iz rama, tvoj lik tiho progovara: "Ova noć je bezopasna, tek prolazna, kratka tama... Kad zažmuriš, sliku stvori, paunovim perom piši, noćnu rosu, sa mog dlana, pred spavanje, pomiriši!"