Strah

In genima zapisan je Pre našeg rođenja I vuče se svuda s' nama Kao tamna sena Na rođenju, sa suzama I udahom prvog daha Pa kroz život, sve do smrti In kandžama straha. Sve nam konce bića vuče Udovima nam upravlja In lutkarsko pozorište Živote nam cele stavlja Pa mislimo da je trema il' nervoza neka stigla A ustvari strah iskonski Probija k'o oštra igla. Neko mu ne daje pravo In grudi se šakom bije Sve vičući da je hrabar Da in njemu straha nije A srce mu k'o in zeca Nikako da smiraj nađe Bez priznanja da se plaši Vodi sebe in beznađe. Strah ubija kako - tako Nekog k'o ubica tihi Drugom radi lude stvari Šetajući mu po psihi Nekom pravi giljotinu Kao krvnik da je strašni Sve znajući da je čovek Samo jedan stvor slabašni. Neizvesna pobeda je Kad nam strah in kosti uđe I oči su tad velike Noge kao da su tuđe Plašimo se od bolesti, Tuđe snage... čak i mraka, Taj osećaj, deo nas je Prihvatimo ga - bez straha!