Sve prolazi

Dođu tako, neki pogrešni trenuci Koji se podvuku pod naša stopala Pa nas naši koraci unazad povuku Ko da nas je neka spodoba spopala... I pravimo korake nerazumne, sitne Dok nas prestižu sitnice bitnije... Nekada se uvuku u naše rukave Stežu nas za mišice i za ramena O, ti trenuci... zbunjujuće tame Što plamen bacaju poput kamena... Brišu nam puteve već zacrtane Stavljaju nam zabranu na maštanje... Prekidaju vreme... Lome nam satove U umove nam svesno ulivaju brigu Iako ih susrećemo i u oči gledamo Iako ih čitamo ko poznatu knjigu... Oni nam prepreke stavljaju na staze Smisao nam ubijaju i po nama gaze... Al i to će proći... danas... ili sutra Pa će ti trenuci izgledati smešni Izaći će na videlo zablude i laži Izaći će trn iz oka, progledaće grešni... A ti, spasi Bože, mene te nepravde Ja sam samo dete što beži odavde...